Da li si sama ili si usamljena?
Ako gledaš ljude srcem, a ne očima, primetićeš da su mnogi ljudi usamljeni. Možda i ti koja ovo čitaš osećaš prazninu, koju zatrpavaš površnim razgovorima, ispijanjem kafa ili šopingom?
Samoća pak, je lek. To je jedno duboko, iskreno prijateljstvo sa samom sobom i sa Bogom, sa izvorom. U samoći i tišini su svi odgovori na tvoj haos u glavi.
Nekada su ljudi komunicirali više, provodili zajedničko vreme, a i konstelacija porodice je bila drugačija. Odrastanjem u velikoj porodici tvoja emocionalna inteligencija je bila jača i više trenirana. Već u ranom detinjstvu shvatiš da se svet ipak ne vrti samo oko tebe.
Danas porodice izgledaju drugačije, što je dovelo do slabijeg emocionalnog razvoja.
Ljudi su osetljiviji, krhkiji i lako “padnu”. Ovo dovodi i do emotivnih i mentalnih bolesti.
Kad si emotivno nestabilan, ti počinješ da izbegavaš narod jer je svaki kontakt izazovan.
Neverovatno brzi napredak u tehnologiji je takođe doprineo da se ljudi udaljavaju jedni od drugih. Čak i kada su fizički povezani, svako je nekako delom sebe u online svetu i u telefonu. Ne moraš nužno biti sama i usamljena, možeš i u društvu da budeš usamljena.
Najvažnije je da se polako vratimo sebi i da pažljivo i svesno koristimo tehnologiju, jer ona nama služi, a ne mi njoj. Kada smo prisutni sami sa sobom, više smo posvećeni ljudima oko nas.
Da li si ti usamljena ili si naučila da uživaš u samoći?